ShvatiMe

NEŠTO O NEKIM RODITELJIMA

S obzirom na to da ne možemo da znamo šta (svi)  ljudi misle, pa onda ni ne znamo da li svi roditeji „misle svojoj djeci ono sto je najbolje za njih“,  onda bi bilo u redu i da ne pokazujemo svoju  velikodušnost  preko leđa djece koja najbolje znaju kako im je u njihovim porodicama i da ih ne ubjeđujemo da  je sve što im se desilo (bilo) za njihovo dobro. Ono drugo što znamo je da, nažalost,  ne rade svi roditelji ono sto je najbolje za njihovu djecu. Doduše, znamo i da je „put do pakla popločan dobrim namjerama“. Znamo i da se dešavaju i ubistva bez namjere (rezultat je ipak ubistvo).  Nekakvim sličnim mehanizmom se ubije mnogo sreće, sigurnosti i osujeti se nečiji (potencijalno) srećan, uspješan i normalan život.

Dakle, (neki) roditelji čine svojoj djeci i loše stvari. I to je dio (nečijeg) života. Nema potrebe da sad pravimo lepezu svega  šta roditelji rade loše – od zanemarivanja, preko emotivnih i drugih ucjenjivanja, manipulacija, do ozbiljnog nasilja (pri tom ne govorimo  o “dvije vaspitne”), samo Vas molim, u ime te djece (koja se i kao odrasli ljudi bore sa tim “nasleđem”),  da ih ne bombardujete naslovima koji bespogovorno podržavaju stanovište da si svi roditelji uvijek (dovoljno) dobri i da svi rade ono što je dobro za djecu